Мегдан харамбаше Мије Деовића и турскога буљубаше 0001    Пије вино Мијо Деовићу 0002    У Прологу под јелом зеленом, 0003    С њиме пије тридесет хајдука. 0004    Кад се рујна вина напојише, 0005    Оно Мији очи утекоше, 0006    Па погледа вису на планину, 0007    Ал се нешто на планини сјаје, 0008    И би реко и заклео би се, 0009    Реко б’ ватра гори на планини, 0010    Па је Мијо друштву бесједио: 0011    »Дружбо моја, тридесет хајдука! 0012    Није л’ мајка родила јунака 0013    Тко ће стићи ноћу кроз планину, 0014    Па изићи вису на планину, 0015    Уходити ватру на планини 0016    И видјети, што је и како је?« 0017    Када Мијо рече те ријечи, 0018    Сва дружина муком замукнула, 0019    И прида се очи оборила, 0020    Ама не ће момак Николица, 0021    Веће Нико тихо бесједио: 0022    »Мој даиџа Мијо Деовићу! 0023    Што га, дајко, по јабани тражиш, 0024    Кад га себи уз кољено храниш? 0025    Ја ћу ићи вису у планину.« 0026    Када га је Мијо разумио, 0027    Сестрићу је своме говорио: 0028    »Мој сестрићу, момак Николица! 0029    Има овдик и бољих јунака.« 0030    Опет Нико даји говорио: 0031    »Мој даиџа, Мијо Деовићу, 0032    Ја ћу ићи вису на планину, 0033    Утврдити ватру на горици.« 0034    Када га је Мијо разумио, 0035    У руци му пуна купа вина, 0036    Па сестрићу своме наздравио. 0037    Узе чашу момак Николица, 0038    Попи чашу од капи до капи, 0039    Па је Нико на ноге скочио, 0040    Граналију шару прихватио, 0041    Ногама се више паса баца, 0042    Па он оде ноћу у планину. 0043    Све је горе здраво пролазио 0044    Па окрену на вис уз планину. 0045    Кад изађе на вис на планину, 0046    Па се близу момак прикучио, 0047    То не бише ватра у планини, 0048    Већ то бише турски буљубаша; 0049    Уз њега је тридесет пандура, 0050    На њему су токе деветере, 0051    Све од срме, па су позлаћене; 0052    Мрки су га поклопили брци, 0053    Па му брци пали по токама, 0054    Па се токе сјају кроз бркове 0055    Кано мјесец кроз јелово грање. 0056    Прико крила шара граналија, 0057    На шари му девет белензука, 0058    Све од срме, па су позлаћене; 0059    По шари су гране свакојаке, 0060    На јалману алем-камен драги. 0061    Па се сјаје алем-камен драги, 0062    Би рекао и заклео би се: 0063    Рек’ би ватра гори у планини. 0064    Па је Турчин тихо бесједио: 0065    »Дјецо моја, тридесет пандура! 0066    Ево има девет годиница, 0067    Како јунак са пандурим’ ходам, 0068    Убио сам девет харамбаша, 0069    И скинуо токе деветере 0070    Ш њија свуко, а на се обуко. 0071    Још сам чуо, гди ми кажу људи, 0072    Да имаде курвино копиле, 0073    Силно влаше Мијо Деовићу, 0074    Који хода по Пролог-планини, 0075    И на себи златне токе носа. 0076    Ја сам себи нијет учинио, 0077    Да ми се је с Мијом судесити, 0078    Да му русу одсијечем главу, 0079    Да му токе скинем позлаћене, 0080    Да ш њег свучем, а на се обучем, 0081    Веће бих се прошо четовања. 0082    Турчин мисли, да нитко не чује, 0083    Ал га чује момак Николица, 0084    Све га чује и гледа очима. 0085    Кад Никола р’јечи разумио, 0086    Вратио се стрму низ планину, 0087    Па он дође у Пролог-планину. 0088    Дружба му се с мјеста помакнула, 0089    Крај Мије му мјесто начинили, 0090    Дадоше му триест ожџелдија, 0091    Ожџелдија и добродошлица, 0092    Па је Мијо њему говорио: 0093    »Мој сестрићу, момак Николица, 0094    Нит те питам, нит ти мени кажеш, 0095    Путујући ноћу кроз планину, 0096    Јеси л’ ишо, Нико, на планину, 0097    Уходио ватру у горици?« 0098    »Мој даиџа, Мијо Деовићу! 0099    Добро ми је било кроз планину; 0100    Ја сам био здраво и мијерно, 0101    Изашо сам вису на планину. 0102    Оно ватра није на планини, 0103    Већ, даиџо, турски буљубаша. 0104    У њега је тридесет пандура, 0105    На њему су токе деветере, 0106    Мрки су га поклопили брци, 0107    Па му брци пали по токама, 0108    Па се токе сјају кроз бркове, 0109    Као мјесец кроз грање јелово. 0110    Прико крила шару прибацио, 0111    На шари му девет белензука, 0112    По шари су гране извезене, 0113    На јалману алем-камен драги, 0114    Па се сјаје алем-камен драги, 0115    Реко б’, да је ватра у планини. 0116    Турчин пије вино црвенику, 0117    Па је друштву своме говорио: 0118    »Друштво моје, тридесет пандура, 0119    Ево има девет годиница, 0120    Како јунак са пандурим’ ходам, 0121    Убио сам девет харамбаша, 0122    Скинуо сам токе деветере, 0123    Ш њиха свуко, а на се обуко. 0124    Још сам чуо, гди ми кажу људи, 0125    Да имаде курвино копиле, 0126    Силно влаше, Мијо Деовићу, 0127    Који хода по Пролог-планини, 0128    И он вода тридесет хајдука. 0129    Он на себи сјајне токе носа. 0130    Још сам богу нијет учинио, 0131    Да ми се је с Мијом судесити, 0132    Да му русу одсијечем главу, 0133    Да му токе скинем позлаћене, 0134    Да ш њег свучем, а на се обучем, 0135    Онда бих се прошо четовања.« 0136    Кад је Мијо Нику разумио, 0137    Па је опет Мијо бесједио: 0138    »Није л’ мајка родила јунака, 0139    Није л’ са мном у мојој дружини, 0140    Тко ће отић’ опет у планину, 0141    До онога турског буљубаше, 0142    Па викнути танко гласовито: 0143    »О Турчине, турски буљубаша! 0144    Тебе зове Мијо харамбаша, 0145    Ено Мије у Пролог-планини, 0146    Мијо пије вино под јеликом, 0147    Тебе Мијо на ручак позивље, 0148    Да ти Мији под јелику дођеш; 0149    Добар ти је ручак припремио: 0150    Мрка праха и црна олова.« 0151    Када Мијо рече те ријечи, 0152    Опет друштво муком замукауло 0153    И преда се очи оборило, 0154    Ама не ће момак Николица, 0155    Даиџи је своме говорио: 0156    »Мој даиџа, Мијо Деовићу, 0157    Шта ти њега по јабани тражиш, 0158    Кад га себи уз кољено храниш? 0159    Ја ћу ићи вису у планину, 0160    Па ћу викнут танко гласовито 0161    И казат ћу турском буљубаши, 0162    Што си, Мијо нама бесједио.« 0163    Никола је на ноге скочио, 0164    Граналију шару прихватио 0165    Па он оде ноћу кроз планину, 0166    Без мјесеца и жарка сунашца, 0167    Па изађе вису на планину 0168    До онога турског буљубаше, 0169    И близу се к њему прикучио, 0170    Па он викну танко гласовито, 0171    Како викну танко гласовито, 0172    Све по шуми затрептје листина 0173    Од аваза момка Николице: 0174    »О Турчине, турски буљубаша, 0175    Ено Мијо у Пролог-планини, 0176    Под јелицом пије црвенику; 0177    Тебе Мијо на собет зазива. 0178    Добар ти је ручак припремио: 0179    Мрка праха и црна олова.« 0180    Тако викну момак Николица, 0181    Па се намах врати низ планину, 0182    Оде Мији у Пролог-планму. 0183    Липо га је Мијо дочекао 0184    И остала његова дружина: 0185    Све се друштво с мјеста премјестило 0186    Крај Мије му мјесто начинили, 0187    Па он сједе пити црвенику. 0188    А да видиш турског буљубаша, 0189    Кад је чуо момка Николицу! 0190    Па је друштву своме бесједио: 0191    »Дружбо моја, тридесет пандура! 0192    Дедер своје шаре испразните, 0193    Пригледајте своје кременове, 0194    Па наново њиха напуните! 0195    Ваља нама ићи кроз планину, 0196    До у ону Пролог у планину, 0197    До онога Мије Деовића, 0198    Ако нама буде до невоље, 0199    Да вас кога шара не привари!« 0200    Па пандури пушке испразнише, 0201    Па наново њиха напунише. 0202    Прижимају на кајиш опанке; 0203    Торбоноше торбе попртише, 0204    А за своје шаре прихватише, 0205    Па одоше стрму низ планину, 0206    Нанајприје турски буљубаша, 0207    А за њиме тридесет пандура. 0208    Па додоше у Пролог-планину, 0209    Под јелицу Мији Деовићу: 0210    Мијо пије вино црвенику. 0211    Како дође турски буљубаша, 0212    Па је Мији крко бесједио: 0213    »Устај горе, Мијо Деовићу, 0214    Да јуначки мејдан окушамо!« 0215    Ал је Мијо њему бесједио: 0216    »Сједи доли, турски буљубаша, 0217    Да се рујна напијемо вина; 0218    Ласно ћемо мејдан дијелити, 0219    Свима ваља једном умријети!« 0220    Одговара турски буљубаша: 0221    »Црно влаше, Мијо Деовићу, 0222    Н’јесам дошо с тобом пити вино; 0223    Да сам хтио пити црвенику, 0224    Пио бих је гори на планини, 0225    Ал сам дошо мејдан дијелити.« 0226    Мијо шути, ништа не говори. 0227    А кад видје турски буљубаша, 0228    Скиде шару своју са рамена, 0229    Па ју испе на тетике горње, 0230    Примаче је брку и образу, 0231    На Мији је нишан саставио. 0232    Пуче шара, остала му пуста! 0233    Нут Мијата среће добре ти је: 0234    Мијата је шара не згодила, 0235    Већ крај њега друга погодила, 0236    Сјеромаха Вида барјактара: 0237    Кроз њега је пенџер начинила. 0238    Виде јекну, паде узначице, 0239    А у Мију погледа дружина. 0240    Томе Мијо ни мукајет није, 0241    Већ једнако пије црвенику. 0242    Кад то видје турски буљубаша, 0243    Он потеже двије пушке мале, 0244    Истеже их на тетике горње, 0245    Па он њима живи огањ даје, 0246    А Мијату у прса јуначка. 0247    Пукоше му, остале му пусте! 0248    Нуто Мије, среће добре ти је! 0249    Никаква га не згодила мала, 0250    Већ крај њега друга погодиле, 0251    С другу страну момка Николицу. 0252    Нико јекну, паде у травицу. 0253    Кад то видје Мијо Деовићу, 0254    На дружину очим’ поколачи. 0255    Кад видјела остала дружина, 0256    За дуге су шаре прихватили, 0257    Дока пуче тридесет пушака: 0258    Мртво паде тридесет пандура, 0259    Сам остаде турски буљубаша. 0260    Кад то видје Мијо харамбаша, 0261    Он скочио на ноге лагане, 0262    Па је бритку ћорду извадио. 0263    Л’јепо га је Турчин дочекао: 0264    Јунаци се ћордам’ ударише. 0265    Како који по коме ошиба, 0266    Све из њиха живи огањ сива. 0267    И пребише ћорде у балчака: 0268    Бацише их крње у травицу. 0269    Прихватише перне топузине, 0270    Па удара један по другоме. 0271    И топузим’ пера поломише: 0272    Бацише их крње у травицу. 0273    Прихватише глухе наџачине, 0274    Па и њима сапе поломише, 0275    Бацише их крње у травицу. 0276    Намјери се јунак на јунака: 0277    На њима су панцирли-кошуље. 0278    Јунаци се гором залетише, 0279    Па се они побуке узеше: 0280    Пригоне се по горици грној. 0281    Ниједан се не да оборити, 0282    Јер је сваком тешко умријети. 0283    Већ су Мију пјене обузеле, 0284    А Турчина мутне и крваве. 0285    Турчину је врло додијало, 0286    Па он виче вилу посестриму: 0287    »Дер ми сада буди у помоћи! 0288    Јали сада, јали већ никада!« 0289    Вила му се с висока одзива: 0290    »Чујеш ли ме, драги побратиме! 0291    Ја ти сада помоћи не могу: 0292    И ја сам се љуто заратила 0293    С б’јелом вилом Мије харамбаше: 0294    Скоро ме је младу уморила.« 0295    Кад то видје Мијо Деовићу, 0296    Л’јеву му је ногу подметнуо, 0297    Десном га је руком натурио, 0298    Па је гарјет срцу учинио, 0299    Па обори турског буљубашу; 0300    На њему се одмори лијепо. 0301    Ал му вели турски буљубаша: 0302    »О бора ти, Мијо харамбаша! 0303    Поклони ми главу на рамену, 0304    На поклон ти токе деветере, 0305    На поклон ти шара граналија, 0306    На којој је алем-камен драги, 0307    Која ваља убојнога града.« 0308    Ал је Мијо њему говорио: 0309    »Чујеш ли ме, турски буљубаша! 0310    Да си мене овдик придобио, 0311    Би л’ ти мени главу поклонио? 0312    Што ми кажеш токе и јечерме, 0313    А и своју шару граналију, 0314    Све си мени, болан, поклонио, 0315    Како сам те овдик оборио.« 0316    Око врата оклоп отклопио, 0317    Па потеже ноже из џепова, 0318    Па он закла турског буљубашу, 0319    Па ш њег скида токе позлаћене, 0320    Ш њега свлачи, а на се облачи. 0321    Све му скиде дузел-одијело. 0322    Па ту сједе Мијо Деовићу, 0323    Па се с дружбом вина напојио, 0324    И мало је себе одморио, 0325    Па је дружби Мијо бесједио: 0326    »Дружбо моја, тридесет хајдука! 0327    Ја вам више четовати не ћу, 0328    Ван ја одох у Приморје равно 0329    Својој љуби и бијелој кули. 0330    Ван чујете, тридесет хајдука! 0331    Што смо досад шићар задобили, 0332    Л’јепо ћемо њега дијелити, 0333    И дружину своју укопати!« 0334    Па стадоше благо дијелити: 0335    Не д’јеле их бројем ни есапом, 0336    Већ калпаком Мије Деовића. 0337    Све на друга по калпак дуката, 0338    А Мијату два калпака дају: 0339    Нек се знаде, тко је харамбаша. 0340    И стадоше чоху дијелити: 0341    Не д’јеле је педљем, ни аршином, 0342    Већ растежу од јеле до јеле! 0343    Кад лијепо шићар изд’јелише, 0344    Па двојицу друга укопаше. 0345    Како су их л’јепо укопали: 0346    Виде им се ноге до кољена, 0347    И бијеле руке до лаката. 0348    Оде Мијо у Приморје равно, 0349    Дружба оде, куда који знаде.